1. Шиљак са отвором за ваздух: Оштар врх шиљака олакшава лако бушење, истовремено осигуравајући чврсто заптивање за вођење протока течности. Вентилациони отвор се обично налази на врху или са стране шиљка, омогућавајући ваздуху да се слободно креће уз одржавање стерилности инфузионог система.
2. Комора за капање са филтером за раствор: Многи сетови за инфузију укључују микропорозни филтер за уклањање мехурића и малих честица из течности, спречавајући их да уђу у тело пацијента.
3. Цеви: Обично направљен од медицинске пластике, нуди флексибилност и отпорност на притисак.
4. Регулатор протока: Користи се за контролу протока течности, омогућавајући брзи прекид инфузије када је потребно да би се смањио утицај на пацијента.
5. Место убризгавања: Један крај има оштру иглу, обично направљену од нерђајућег челика, како би се олакшала пункција коже и улазак у вену.
